User:Fondacijafub

Културни предео Бача

Културни предео Бача обухвата централно насеље Бач са околним насељима и припадајућим атарима у општини Бач и на делу територије општина Оџаци и Бачка Паланка. На овој територији сачувано је богато и ретко културно и природно наслеђа. Налази се у западној Војводини (Бачкој), делу покрајине која је назив добила по граду Бачу. На територији Културног предела Бача површине 460.27 km2 налази се 7 насеља у којима живи око 20.000 становника (према попису из 2011. године) који се доминантно баве пољопривредом, а чија је структура изразито мултикултурна и мултирелигиозна. Културни предео Бача је номиновано добро испред Републике Србије за упис на Унескову листу светске баштине.

Историја

О богатству и разноврсности живота Културног предела Бача у праисторији сведочи преко 350 археолошких налазишта. Када је на размеђи старе и нове ере (Old and Common Era) предео око Бача постао гранично подручје Римске империје, односно његове Дунавске границе (тзв. контра лимеса), започела је његова значајнија улога у историји. И раније је овај предео био чвориште путева који су од Централне Европе водили на југ према Медитерану и даље према Азији и обратно, али од античког доба он постаје место сусрета различитих цивилизација, прво староседелачке и римске, потом византијске и западноевропске, а најпосле отоманске и хришћанске. О томе сведоче историјски и археолошки докази, али и сачувани споменици попут Тврђаве Бач, Фрањевачког самостана или православног манастира у Бођанима. Њихов хибридни карактер исказан кроз мешавину утицаја и уметничких стилова сведочи о вишевековној размени културних и уметничких модела, на исти начин као и његова до данас сачувана разноликост, оличена у израженој мултиетничности, поликонфесионалности и транскултуралности.

Географија

Културни предео Бача је равничарски предео, настао дејством Дунава, на коме се континуитет живота прати дуже од 8 миленијума. Чини део Бачког Подунавља које је смештено у прекограничном резервату биосфере Man and the Biosphere Programme. Културни предео Бача обухвата терасасти равничарски терен између Дунава и крајњег јужног дела тока притоке Мостонге са зоном ушћа у Дунав. То је простор између речних обала и виших речних тераса на којима су се настањивале људске заједнице, карактеристичан по малим висинским разликама тла које не прелазе 10 метара. Геолошка грађа овог предела, иако на изглед једноставна, сачињена је од седимената Дунава прекривених наталоженом фином еолском прашином, што је узроковало његову изузетну плодност. Уједно, то је и предео са обиљем надземних и подземних вода и речних токова, а то су пре свега Дунав и каналисани токови Мостонге, Живе, Бераве и Ваиша.

Становништво

Разноликост и размена на територији Културног предела Бача настали су као погранични феномени. Велике промене доносиле су империје које су владале овим просторима, доносећи своје вредносне системе, организацију друштва и привређивања и утицајне верске институције. Велики утицај на овај простор имале су источна и западна хришћанска култура, а сачувано културно наслеђе сведочи о високим дометима уметности настале кроз њихово међусобно прожимање. Остали су и трагови продора Османлија и исламске културе у овај део Подунавља (Тврђава Бач, манастири у Бачу и Бођанима, турско купатило). Данашња етничка и религијска структура становништва верно одражава историјску сцену коју су обележиле миграције и организована насељавања становништва. Сачувано нематеријално културно наслеђе сведочи транскултурне (елементи више култура), интеркултурне (контакти унутар група и кохезија) и мултикултурне процесе (очување разноврсних културних идентитета).

Свака од тих група има потребу да изгради и очува маркере свог идентитета, за шта постоје различите стратегије:

етно-куће: Дидина кућа у Бачу (Хрвати/Шокци), Етно-кућа у Дероњама (Срби староседеоци, Срби досељени из јужне Србије, Немци којих више нема, али су до Другог светског рата живели у селу), планирана крајишка етно-кућа у Бачу (Срби Крајишници). Ове етно-куће стављају на једно место све оно што припада прошлости, а данас је мање-више непознато/напуштено/заборављено (пре свега покућство и одећа), чиме дефинишу границе групног идентитета. „Ми“ се, у овом контексту описује/дефинише не оним што је савремено, свакодневно, реално и познато, него оним што је страно – стварима које припадају временски удаљеној прошлости;
учење обичаја одвија се у оквиру деловања КУД-а „Младост“ (Бач), као и у Дидиној кући, где је акценат стављен на шокачко женско чешљање. Тиме се младима преносе идеалтипски модели традиционалних прослава, празника и других годишњих ритуалних пракси (сада углавном напуштених), које они онда настоје да пренесу у своје домове;
чување различитих варијанти језика (икавица, ијекавица, екавица, учење ромског језика у школи у Дероњама);
чување музичког фолклора: ромске тамбурашке музике у Дероњама (тамбурашка музика уписана у Регистар НКН Србије 2021. године); ојкаче и грокталице као ознаке идентитета крајишких Срба (КУД „Младост“, Бач, КУД „Звуци Подгрмеча“. Грокталица је у Регистру НКН Србије од 2012. године); мађарски музички фолклор;
различите прехрамбене праксе, од којих је посебно дистинктивно муслиманско прављење пита за Бајрам и клање овце чије се месо дели по селу за Курбан Бајрам. Муслимани, иако данас неки једу свињетину а неки не, никада је не спремају за празнике. Чувају и традиционалне оријенталне колаче (баклаве, хурмашице);
чување традиционалних одевних комбинација („народних ношњи”), ревитализација и даље преношење знања о њиховој изради и употреби, као и реконструкција старијих форми на основу расположиве визуелне грађе (све групе). Све ношње су репрезентативне и данас се користе само у ситуационим представама етничких/културних идентитета.
Дани европске баштине

У том правцу се креће досадашња манифестација „Дани европске баштине“, на којој се репрезентује наслеђе група које данас живе на овој територији.

Заштита и управљање

Заштита и развој Kултурног предела Бача уређени су бројним међународним конвенцијама, националним законодавним оквиром, као и бројним планским и стратешким документима. Јавне институције континуирано спроводе мере заштите и одржавања предела одређене специфичним законима и прописима. Бројни споменици културе у оквиру Културног предела Бача и њихова званична валоризација и пописивање, као и превентивни радови на заштити, конзервацији и презентацији, под надзором су Републичког завода за заштиту споменика културе и Покрајинског завода за заштиту споменика културе. Заштићена природна добра су предмет валоризације, вођења Регистра и успостављања система заштите Покрајинског завода за заштиту природе, док је управљање природним резерватима пракса јавних предузећа Војводина шуме и Воде Војводине, која се о њима старају. Посебно значајно је да је цела територија Kултурног предела Бачa саставни део Резервата биосфере Бачко Подунавље уписаног на УНЕСКО програм Човек и Биосфера 2017. Покрајински секретаријат за урбанизам задужен је за планирање, надгледање и спровођење просторних планова за посебна подручја, а посебно значајан је План подручја посебне намене Kултурног предела Бача усвојен 2015. године. Поред законских оквира и бројних планских и стратешких докумената који јасно дефинишу специфичне области управљања културним пределом, израђен је и План управљања Културним пределом Бача. Овај План интегрише све законске и стратешке оквире те предвиђа специфичан модел и циљеве управљања Културним пределом Бача. У дефинисању модела управљања, План управљања се снажно ослања на већ постојеће мреже институционалне и цивилне сарадње створене током више од једне деценије рада на платформи Kултурног предела под називом „Векови Бача“. Већ препознате улоге, специфичне одговорности и канали сарадње и комуникације међу заинтересованим странама били су пресудни за креирање најприкладнијег модела управљања и организационог оквира. У циљу заштите, бриге, унапређења и одрживог коришћења Културног предела Бачa, Покрајински завод за заштиту споменика културе са седиштем у Новом Саду, у консултацијама са свим заинтересованим странама, основано је посебно правно тело – Фондацију Покрајинског завода за заштиту споменика културе за управљање Културним пределом Бача.

Фондација за управљање Културним пределом Бача

Фондација Покрајинског завода за заштиту споменика културе, Петроварадин за управљање Културним пределом Бача основана је за потребе управљања овим добром и израду номинационог досијеа за упис Културног предела Бача на Унескову листу светске културне и природне баштине. Припреме за оснивање Фондације започеле су профилисањем њеног карактера и радом на Акту о оснивању Фондације, у чему су активно учешће имали Министарство културе и информисања РС и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама АПВ. Након успостављања консензуса са надлежним институцијама око текста Статута, састава Управног одбора, избора управитеља и прибављањa потребне документације, прва конститутивна седница Управног одбора Фондације одржана је 6. децембра 2019. Фондација је правно лице и у смислу важећег Закона недобитна невладина организација. Основана је ради остваривања општекорисног циља у области управљања, очувања, промовисања и унапређења културног наслеђа као и других пословa који нису у супротности са прописима, а доприносе значају и јачању заштите непокретних културних и природних добара на ширем простору региона Бачке у Војводини:

да координира процесима управљања и очувања културних и природних добара
да планира и организује активности усмерене на очување и унапређење културних и природних добара.
да активно ради на подизању свести локалне заједнице о значају и вредностима културних и природних добара

Органи Фондације су: Управни одбор, чији је рад прописан Пословником о раду Управног одбора и Управитељ, са задацима у складу са Статутом.