Talk:FK Dinamo Vranje
This article is rated Stub-class on Wikipedia's content assessment scale. It is of interest to the following WikiProjects: | |||||||||||||||||||||
|
Untitled
[edit]ДИНАМО, ПРИЧА КОЈА НЕМА ВЕЗЕ СА СПОРТОМ Милиони нестали без трага
Извештај о пословању Динама даје довољно материјала да званични органи почну да раде свој посао који би морао да се заврши масовним хапшењем разних учесника ове приче
Ненад Јакшић нови је председник Динама, одлучила је изборна Скупштина клуба на скупу одржаном претходног викенда. Овим избором завршена је криза управљања клубом, али је све друго остало исто. Наиме, Радна група коју је формирало Градско веће да управља клубом до избора председника и испита финансијску ситуацију у Динаму, дошла је до података који заиста запрепашћују. Према тим налазима, Динамо је у овом часу у дубиози од око 15 милиона динара, и ти дугови имају тенденцију раста. Извештаји који говоре о финансијском пословању у претходне три године више су него катастрофални, аматерски и слободно се може рећи лажни, а у спортском смислу екипа је, чини се, у расулу. Оштрица напада за овакво стање иде у правцу досадашњег председника клуба Небојше Зупанчића, некадашњег ДСС-овца, а сада припадника СНС-а, а ништа мање ни Спортског савеза (СС), на чијем је челу Зоран Антић, први врањски СПС оперативац. Прича нема никакве везе са спортом, него је директно политичка, са криминалним заплетом, после кога ће, чак и у овој земљи, неко морати да одговара за учињено. Извршилац буџета у периоду који је третиран (последње три године), био је Мирољуб Стојчић, па заиста чуди да њега у овој причи нико не помиње, макар је својим потписом у Динамо упумпао педесетак милиона динара, којима се, показују документа, неретко губи сваки траг, чим легну на рачун. Не Динамов, јер је он блокиран, него СС, који сервисира Динамове паре, а у име клуба. Прича је тотално замршена, јер никада није лако пратити траг новца који нестаје, али је на крају све јасно - овде се није крало, него се разносило, отимало, пљачкало, кад како је коме било згодно, а трагови су тако окретани у круг да се данас заиста тешко препознају. Но, сумње нема - Динамо је био проточни бојлер за преливање државних пара у нечије џепове, и то је сада макар јавно обзнањено.
ПОСЛОВАЊЕ
Најпре, Радна група је у раду Динамове управе нашла неколике неправилности које су све од реда кривично дело. Према извештају тог тела, УО клуба није водио записнике, а посебно занимљиво је да је установљено да у Динаму „нема пословно финансијских књига"! У клубу који се бави са просечно двадесетак милиона динара годишње! Наравно, установљено је да нема спецификација потраживања и дуговања, као и да нема комплетне документације везане за уговоре са играчима. На крају, установљено је да Динамо није доставио извештај о трошењу 43.000 евра са специјалног девизног рачуна клуба, као ни извештај за период када је клуб управљао базеном „Јумка"!? Председник Радне групе која је преузела на себе обавезу да испита финансијско пословање Динама био је локални министар спорта Дејан Ивановић Јова. Његов потпис је на документу који открива разне маверзације у најстаријем врањском спортском колективу, али Ивановић најављује и прављење детаљног финансијског извештаја који ће бити презентован Градском већу. Како он каже, откривена дубиоза је „тренутни пресек", и није немогуће да се у наредном периоду покажу и нека нова дуговања. Као илустрацију рада претходног руководства, Ивановић наводи чињеницу да је кроз клуб у претходне три године прошло 73 фудбалера, а да управа није наплатила ни један једини динар обештећења ни за једног од њих, када су одлазили из клуба, ма колико да су били плаћени при доласку. Наравно, досадашњи председник клуба Небојша Зупанчић одбија све оптужбе на свој рачун, (види оквир), мада је извештај о раду Динама заиста катастрофалан (види оквир). Но, чињенице су прилично јасне - Динамо још од 2002. године нема свој рачун, него ради преко посебног рачуна Спортског савеза, што сада у први план истиче ову институцију. Они су радили са парама, и они су одговорни за начин њиховог трошења, дилеме ту нема. Сад, да ли је Зупанчић са њима тесно сарађивао или није, знају само учесници ове приче, али она јасно показује сво лудило система преко кога се троши огроман новац, јер је из буџета за ову годину, рецимо, за спорт одвојено преко милион евра! Занимљиво, исто као и Зупанчић, и Зоран Антић, председник СС, негира да је финансијски извештај о пословању Динама дело институције на чијем се челу налази. Тако, испада да је извештај некаква потпуно фантомска ствар, на којој нема потписа, и којој сви негирају ауторство. Антић објашњава да је фактички тачно да Зупанчић није имао депонован потпис и није могао да управља новцем Динама, али да суштински то није било тако. - Иако је Динамо пословао преко СС, ни један налог никада није пуштен без Зупанчићевог знања, или знања Бате Вучковића, Иве Младеновића а понекад и Ненада Стошића - тврди Антић.
ШЛАГ НА ТОРТИ
Он пут новца описује исто као и Зупанчић. Из Динама, дакле, стиже захтев, СС плаћа, а Динамо после буџету таксативно показује, рачунима, шта је све и где плаћено. На опаску да има индиција да су паре са „Динамовог" рачуна ишле у друге клубове, Антић тврди да је реч о позајмицама, за које је Зупанчић свакако знао, и које су касније до динара и враћене. И Антић, као и Зупанчић, тврди да је тражио десетинама пута да се рачун Динама одблокира, али да то „некоме" није одговарало. Само, у време када је блокиран, дуг је био око 800.000 динара, да би сада износио око четири милиона динара. Да неко из буџета можда није другар са неким банкаром? - Ми смо фактички учинили Динаму услугу, да може да постоји, и радили чак и забрањене ствари. Али, ја сам политичко лице у СС, а директни извршилац је Душан Томић - оцењује Антић. И овде је сличност са Зупанчићем фрапантна - онај није управљао парама Динама ниједном у три године председниковања, а овај је председник само као политичко лице, док о парама одлучује неки ситнији службеник. Лепо звучи, али је мало вероватно. Као шлаг на торту долази Антићева изјава да ни он нема депонован потпис на Динамовом рачуну, па испада да је само Томић знао где иду паре, јер је само он њима руковао. Но, Антић тврди да ниједан динар са рачуна у Алко банци није могао да изађе а да Зупанчић није знао за ту трансакцију. - Све паре са тог рачуна, до динара, које су из било ког извора требале да оду Динаму, тамо су и отишле - тврди Антић, који каже да су дуговања реална јер су Динаму биле потребне веће паре од оних које је имао, али да то није усамљен случај, јер готово сви спортски колективи у Србији раде на тај начин, секућу уши да би крпили дупе. - Ово је истеривање вештица, лични сукоб и нетрпељивости у којима ја не желим да учествујем - завршава Антић. На крају, ствари су битно јасније него на почетку. Огроман новац упумпан је у Динамо не само у претходне три године, а контрола његовог трошења практично не постоји. Радна група на челу са Ивановићем дирнула је у осињак, и за сада засита није јасно како ће се читава ствар завршити. Из даљине, чини се да ће све бити заташкано, јер би инсистирање на раду по закону дирнуло у саме темеље владајуће коалиције. Социјалисти, овде очигледно предуго на власти, све раде између себе, на договор и поверење, и ово је први случај који је избио у јавност који такав начин рада и размишљања доводи у питање. Сад, ко ће победити - они који држе паре, и њима располажу, уз скупштинску већину, по свом личном нахођењу, или они који имају само добру вољу да ствари доведу у ред? Није тешко претпоставити како ће ово клупко бити расплетено, на жалост јавности. Сада је на реду судска власт, и она мора да крене у акцију. Не учини ли тако, још једном ће се потврдити да судство овде није независно, већ да је само продужена рука политике. А прилика је, мора се признати, изузетно згодна.
НЕБОЈША ЗУПАНЧИЋ, ЕКС ПРЕДСЕДНИК УО ДИНАМА Ни за шта нисам крив
Небојша Зупанчић на чело Динама дошао је 2005. године, и неспорно је да је за његовог земана клуб направио највеће спортске успехе, двоструким пласманом у Прву лигу Србије. Но, данас је он мета свих заинтересованих страна, практично главни окривљени за дубиозе и тешку ситуацију у клубу. Али, његова „одбрана" више је него оригинална. Најпре, он тврди да никакав извештај, финансијски или неки други, није предао Радној групи, и каже да је нема појма одакле извештај приказан делегатима Скупштине, нарочито зато што ти папири немају никакав потпис. Он тиме побија сам Извештај, у коме се тврди да су финансијски извештаји за 2006, 2007. и 2008. годину стигли из Динама. Али, то није једина неподударност бившег председника и оних који га гоне. - По статуту, ја нисам у обавези да водим финансије клуба, већ је то посао директора клуба, а на тој функцији се од 2002. године налази Дејан Ивановић. Динаму је рачун у блокади још од 2002. године, ми смо радили преко подрачуна у Спортском савезу, а ја немам депонован потпис на том рачуну. Тврдим, никада ни један налог нисам потписао, јер на то једноставно нисам имао право - каже Зупанчић. Из ове, основне ситуације, следе, према Зупанчићу, и све остале. Тако, он тврди да није потписао никакав извештај било коме, јер није имао увид у финасијско пословање клуба! - Мирно спавам, јер ни један динар или евро из Динама никада није завршио у мом џепу. Читаво књиговодство је у Спортском савезу - тврди он. Прича је, очигледно много компликованија него што се види на први поглед. Зупанчић сматра да није реч о некаквом принципијелном сукобу, већ тврди да је он дубоко личан. Каже да су му још кад је долазио у Динамо претили да ће "зажалити због тога". Док је имао политичку подршку нико га није дирао, а када је она нестала, постао је, на први поглед, лака мета. Но, Зупанчић се баш неда. - Када је стигло обештећење од 43.000 евра за Дејана Стефановића, отворен је девизни подрачун, али су и тамо потписе депоновали само Зоран Антић и Душан Томић. Како сам ја могао да злоупотребим те паре, кад нисам имао законско право да их дижем са рачуна - пита се Зупанчић. Како је он види, ситуација је прилично јасна. Динамо би, преко њега, испоставио захтеве, рецимо за судије, играче, смештај или превоз, а СС је, преко свог секретара Душана Томића, вршио директна плаћања. Све се, очигледно, радило на поверење, док га је било, јер Зупанчић није имао увид у стање рачуна, јер је њиме управљао неко други, дакле СС. Само, и то поверење је на крају пукло, Према неким незваничним подацима, са рачуна Динама плаћена је, на пример, мрежа за женски одбојкашки клуб, па је у више наврата новац пребациван ЖОК-у и „Југ"-у, те бањском Железничару, а на крају постоји и нека ставка од 76.000 динара за путовање на сајам у Немачку! Све у свему, права ситница, неких два милиона динара, који се, наравно, не појављују нигде, и ни у каквим извештајима. Има, наравно, ту море проблема, али Зупанчић тврди да је лично бар неколико стотина пута тражио да се одблокира рачун Динама, али да се нико на то није обазирао. Тврди да је Динамо држао базен тек двадесетак дана, и да су све паре ишле на рачун који опет не контролише клуб, него СС. Уз то, постоји и скупштинска одлука да се Динаму одваја 30 одсто зараде од рада базена и од рада царинског терминала, али Зупанчић тврди да је тај новац стизао нередовно, и да он ни ту нема не потпун, него готово никакав увид. - Да је само део пара које су требале да дођу заиста дошле у Динамо, да ли би дуг био оволики? И нека сада кажу где су те паре - тражи Зупанчић. Испада, дакле, да се Зупанчић мешао у свој посао само кад је морао, а и да му је над главом увек била сабља Спортског савеза. Док је било поверења, нико се није бунио, а сада, прљав веш испливава са дна септиче јаме. Ко је у прву? По обичају, свако види само свој део истине, да се баш не каже да свако лаже на свој начин, замагљујући истину до непрепознавања.
БРОЈКЕ Радна група открила је разна дуговања Динама, која, према налазу који је презентован Скупштини клуба, износе тачно 14.696.675 динара. Ова огромна дубиоза има и историјске корене, али је и актуелна. Динамо најпре, на основу неизмирених уговора, плата и премија дугује 4,03 милиона динара. Под ставком „остали рачуни" крије се дуг од 5,65 милиона динара, за станарине, комуналије и струју дуг је 325.000 динара, блокада рачуна достигла је цифру од нешто мање од четири милиона динара, а дуговања према Медицинском центру су 722.000 динара. Укупно, дакле, Динамо у овом часу дугује нешто мало мање од 15 милиона динара. Са друге стране, у тренутку када је Радна група преузела на себе пословање Динама, на рачуну клуба у СС било је 247.000 динара, а у децембру је клубу уплаћено око 674.000 динара, дакле укупан плус клуба износио је нешто мање од милион динара.
ИЗВЕШТАЈИ У материјалу који је Радна група презентовала скупштини клуба приказани су извештаји за пословање Динама у 2006., 2007. и 2008. години. према званичним подацима Спортског савеза, Динаму је у 2007. години из буџета уплаћено 24,2 милиона динара, а „извештаји" показују „правдање" за само 14,3 милиона. Где се деде још десет милиона? То је немогуће проверити, јер је у „извештајима" дат само преглед излаза новца, док улаза, односно прихода, нема нигде. Оправдано се може претпоставити да је дубиоза Динама далеко већ од приказаних 15 милиона, до сумње да она чак прелази 50 милиона динара, што је отприлике један годишњи градски спортски буџет. Остаће тајна зашто Радна група то није приметила, али, и ово што се из „извештаја" да видети довољно говори о начину на који се у Динаму ради, и даје довољно материјала да званични органи почну да раде свој посао, који није озбиљно тежак, и који би морао да се заврши масовним хапшењем разноразних учесника ове приче. Наиме, у извештају за 2006. годину се каже, рецимо, да је фирми „Стема" за санацију пожара плаћено 5.000 динара, а та иста ставка постоји и за 2007. годину, али је она овога пута 27.000 динара, док је 2008. године за те сврхе издвојено 14.000 динара. Није ваљда да је клуб сваке године захватао по један пожар? Припреме на Власини прве године плаћене су 300.000, наредне 233.000, а треће 720.000 динара, а да се цене нису значајно мењале. Водили су по неколико тимова на припреме? Најсмешнија ставка је „поправка косилице", која се очигледно квари сваке године, а њена поправка први пут кошта 99.500 динара, (као две нове), потом 18.200 динара, и на крају 12.500 динара. Набавка креча кошта прво 12.300 динара, па 3.200, има много поновљених ставки, неких потпуно нејасних, као што је рецимо „казна", или „повраћај неутрошених средстава", и слично. Дакле, потпуни хаос, јавашлук, незнање и ниподаштавање свих законских норми. После свега, шта чека полиција и тужилаштво? Или су, биће, и они необавештени?
ДИНАМО, ДЕО ДРУГИ
Изгубљени у милионима
Динамо троши 57 милиона без икакве контроле, а на крају сви перу руке и тврде како са тим парама немају везе. Нико никоме не полаже рачуне, па уопште није чудно да се појавила рупа величине 24 милиона динара
Иако сви релевантни фактори покушавају да што више минимизирају догађања у врањском Динаму, клупко које је почело да се одмотава у овом клубу ипак мора да има неки крај. Интересовање јавности за одговор на питање „ГДЕ СУ ПАРЕ" никако не јењава, јер чак и површна аналитика показује да осим дуговања од 15 милиона динара, у извештајима који су из Динама стигли у Градско веће „фали" још најмање девет милиона, да би рачуница била на нули. То је најмање 24 милиона разлога за даље интересовање за новчане токове у и из Динама. Ма колико се на први поглед чинила једноставна, ситуација око овог клуба толико је компликована да ни најстручнији ревизори, који ће се једног блиског дана тиме свакако бавити, неће у њој моћи лако да се снађу. Укратко, Динамо нема свој рачун, па послује преко подрачуна Спортског савеза (СС), што по себи оставља много разлога за сумње. Даље, у СС тврде да су они само сервис, а да парама заправо управљаја сам Динамо, преко структура клуба. Градски оци тврде да тачно знају колико пара дају, али да до њих не долази појединачна повратна информација, него само збирна прича за све клубове. Е, негде у том троуглу губе се силни милиони, и то само за протекле три године. Како је Динамо од 2001. године променио чак четири председника, остаје само да се нагађа колика би могла бити сума која је прошла кроз ово буре без поклопца и дна. Питање - ко је одговоран за оволики хаос, јавашлук и дубиозе полако налази свој одговор, али он није једнодимензионалан. Криви су, очигледно, сви по мало, а у часу када је пукла брука сви ваде кишобране не би ли некако остали неукаљани. Али, чини се да киша питања јавности лије свуда уоколо, и да ни једна заштита од ње у овом часу није довољна.
ГАЛИМАТИЈАС
Пут новца у и из Динама није ни мало лако пратити, али је много већи проблем пратити контролу његовог трошења. Упрошћено, Динамо, као сваки други спортски клуб у граду, испоставља Граду стандардни захтев за потребна средства, према потреби. Градоначелник Стојчић га одобрава, како кад има пара, и прослеђује Секретаријату за финансије, на чијем се челу налази Драгица Настић. Одатле иде наредба у Трезор, али је проблем што Град не може директно да врши плаћања, него то чини преко Спортског савеза, на чијем је челу већ осам година Зоран Антић. Е, ту настаје проблем. СС свим другим клубовима само пребацује новац, и више са њим нема никакве везе, док са Динамом то није случај. Будући да је рачун ове фирме у блокади већ осам година, да би могао да постоји, клуб послује преко једног од рачуна СС, у коме само Душан Томић, раније секретар а сада директор СС, има депонован потпис. Ту се јавља прва могућност злоупотребе, јер практично Томић располаже парама Динама, ма у коликој међузависности био са управом клуба. Но, и то фунционише како - тако. Динамо сам прави налоге, које Томић потписује и прослеђује у банку. Проблем је што нико нема повратну информацију, шта је на крају било са парама. СС подноси извештај Скупштини, али збирно, за свој целокупан рад и све рачуне које поседује, док Динамо изгледа никоме никад и ни за шта не полаже одговара. А и зашто би, кажу, кад немамо свој рачун! Овај галиматијас, наравно, идеално је окружење за малверзације свих врста, ма колико се актери приче клели у закон и лично поштење. Најпре, градоначелник Стојчић. Он није имао времена да одговори на питања везана за Динамо, а имао би, вероватно, шта да каже. У тој ситуацији појашњење стиже од Драгице Настић, дакле професионалца који се бави парама. Према њеним речима, информације везане за Динамо нису никаква тајна, али је прича, опет, мало компликованија. - Спортски клубови нису наши корисници, јер средства добијају у виду донација, па немају обавезу да нам поносе извештај. Ми средства контролишемо само преко СС, који на крају године Скупштини подноси детаљан извештај о свом раду. Опет, на наш захтев, они су обавезни да дају тражене извештаје - каже Настићева. Ипак, за њу нема дилеме - за рад Динама одговоран је, пред законом, председник УО клуба, за тражени период, дакле, Небојша Зупанчић. Лепо, али Зупанчић одбија сваку сарадњу са Радног групом, па чак одбија и да „извештај" о пословању који је из клуба стигао у Град призна за свој. Али, ако га није правио он, ни СС, ко је онда оправдао 57 милиона динара утрошених пара? - Извештај сам правио ја, по захтеву Радне групе - каже Ива Младеновић, који је у Динаму у реченом периоду био административни радник. Занимљиво, он о путевима новца има исто мишљење као и сви други, али тврди да Динамо никакве везе ни са чим нема, све док је ту СС. Наиме, на питање где се деде 10 милиона динара намењених Динаму у 2007. годни, (види оквир), Младеновић каже да је „добио налог" да из КБЦ, некадашње А - банке, извади листинг за читаву годину, и да та хартија, коју је касније банка и званично потврдила, показује да је кроз Динамов подрачун прешло оних 14,22 милиона приказаних у извештају, и ни динар више! - Сви рачуни су у СС, код нас нема ништа. Ми нисмо депоненти, него је то СС, и зато не правимо завршни рачун. Немамо могућности да поднесемо било какав извештај било коме, јер су сви налози и документи у СС, а не код нас - категоричан је Младеновић. Од којих ли су онда докумената прављени извештаји који су достављени Радној групи? Али, и ту има мала цака. Према тврдњама Душана Томића из СС, Динамо је могао да контролише своје стање на рачуну свакодневно, преко дневних банкарских извода. - Па кад види председник ујутру да му фале неке паре, има да дигне узбуну. Али, то се једноставно никада није догодило - тврди Томић. - Никада нисмо видели ни један дневни извод. Они то покупе и то је код њих. Једноставно, само су они имали увид у трошење пара - каже Младеновић.
ОДГОВОРНОСТ
У СС, наравно, имају своју верзију приче. Душан Томић, иначе веома важан лик у читавој причи везаној за врањски спорт, каже да је подрачун СС за Динамо отворен да би клуб уопште могао да постоји. - И ранији председници, и садашњи, функционисали су на исти начин. Са њиховом сагласношћу њихов секретар доноси вирман, који ми само оверавамо због банке, јер само ја имам депонован потпис. Дакле, увек је све рађено уз пуну сагласност са председником клуба. Они располажу својим парама, а ја сам само сервис - тврди Томић. Саговорник „Врањских" појашњава да он и није имао право да улази у сврсисходност налога за трошење пара, већ да је то била Динамова ствар, а да он са „парама клуба нема никакве везе". - Не одређујем ја где они троше паре, нити како их троше - каже Томић, уз напомену да је за свако пребацивање пара преко рачуна Динама, па чак и за неке чудне намене, на које се жалио Зупанчић, имао његову пуну сагласност. - Без пуне сагласности председника и секретара ни један динар нигде није могао да оде - категоричан је Томић. Ма колико ситуација изгледала глупо, она је идеална - Динамо троши 57 милиона без икакве контроле, а на крају сви перу руке и тврде како са тим парама немају везе. СС јесте ради са њиховим парама, али тврди да са Динамом нема никакве везе. Нико никоме не полаже рачуне, па уопште није чудно да се појавила рупа величине 24 милиона динара. Али, било како било, остаје оно најважније питање - где се деде десет милиона динара из 2007. године? У Динаму, наравно, као и о било чему другом, ни о овоме немају појма. Младеновић слеже раменима, а други административац, Бата Вучковић, тренутно је на много важнијем задатку, као директор ЖОК „Врање, чији је пак председник УО Зоран Антић. Но, зато у СС имају спреман одговор. - Паре су ту. Рачуни, а нарочито они заостали, стижу на рачун СС, и ми их плаћамо са неког од наших рачуна. Одатле забуна. Новац иде из Трезора крајњим корисницима, али само преко наших рачуна, и ми са њим немамо никакве везе. Одатле се ствара та „разлика" између нашег и њиховог годишњег извештаја. Уосталом, Динамов рачун само је један од оних које има СС - тврди председник УО СС Зоран Антић, појашњавајући да то није неуобичајена пракса, јер се ради о јединственој фирми са истим ПИБ-ом. - Кад се салдирамо на крају године, имамо јединствен обрачун, на коме се све види и све се може проверити - каже Антић. И тако се сада стиже на политички терен. Главно питање - ко и зашто дозвољава да је Динамов рачун блокиран, остаје без одговора. Само са блокираним рачуном могуће је овакво пребацивање одговорности са једног на другог учесника приче. Да Динамо има свој рачун, имао би и своју пуну одговорност. Овако, кад ради са туђим рачуном, што је иначе у супротности са законом, у идеалној је ситуацији - нико није одговоран за огромна средства која се троше. Зоран Антић тврди да је власт решена да ствар истера на чистац, да одблокира рачун и причу уведе у законске оквире. До тада, све ће бити по старом. До тада, јавности остаје само да се чуди и крсти, и то пре свега левом, социјалистичком руком.
БРОЈКЕ Према што званичним, а што незваничним подацима, за Динамо је у 2006. години потрошено из општинске касе око 16 милиона динара. У 2007. години та цифра износила је укупно 24,2 милиона динара, а у 2008. години град је за Динамо одвојио 16,76 милиона динара. Укупно, дакле, фантастичних 57 милиона динара! Са друге стране, у „извештају" о пословању, који је из Динама прослеђен Изборној Скупштини клуба, за 2006. годину правдано је 15,06 милиона, за 2007. годину 14,22 милиона, и за прошлу годину 18,7 милиона. Укупно, дакле, 47,98 милиона динара. Прост рачун показује да за претходне три године, у разним рачуницама, недостаје округло најмање девет милиона динара! Но, то није све. Рачунице Спортског савеза, који пребацује новац, и Динама, који га троши, не слажу се по разним основама. Тако, у СС тврде да су прошле године Динаму пребацили 16,76 милиона, а Динамо је, каже, потрошио два милиона динара више него што је имао! За 2007. годину рупа је највећа и износи десет милиона динара, док је милион „изгубљен" у 2006. години готово права ситница за све што се, очигледно, у Динаму и око Динама радило и ради.
РАЧУНИ Према тврдњама Зорана Антића, СС послује преко три рачуна. За Динамо је отворен посебан рачун у КБЦ банци, паре које се односе на функционисање самог СС, као што су плате и трошкови пословања, уплаћују се на рачун у Комерцијалној, а паре за клубове иду прво у Интеза банку. Тако, и за Динамо, дешава се да новац из Трезора иде на рачун у Интезу, одакле се рецимо са неким прави цесија или преламање рачуна, па се одатле стиче утисак да клуб и Савез имају различита виђења потрошених средстава. Ова прича свакако је прихватљива, али ако би се радило о мањој суми. Овако, „рупа" од десет милиона динара на годишњем нивоу не може се оправдати трансферисањем пара на различите рачуне. Заправо, не може се оправдати ни на један начин.
НАДЛЕЖНИ Иако је било очекивано да се после објвљивања извештаја Радне групе ГВ о стању у Динаму огласе и надлежни органи, то се до овога часа није догодило. Заре Динић, сада градски јавни тужилац, каже да у Тужилашто до сада није стигла никаква пријава по питању Динама. - Колико сам ја чуо, све је још у фази провере. Када нешто званично добијемо, ту смо - јасан је Динић. —Preceding unsigned comment added by 77.46.248.108 (talk) 01:17, 31 January 2009 (UTC)
A Commons file used on this page or its Wikidata item has been nominated for deletion
[edit]The following Wikimedia Commons file used on this page or its Wikidata item has been nominated for deletion:
Participate in the deletion discussion at the nomination page. —Community Tech bot (talk) 17:52, 18 April 2022 (UTC)