Bocignolo

The House of Bocignolo^[a] or Bučinić was a Ragusan noble family.

History

It hailed from Chlieuno (Livno),^[1] a town in Hum. In the 15th century they were one of the eleven smallest Ragusan houses.^[2] It was mentioned as living in the city of Ragusa (Dubrovnik) in 1588.^[1] In 1535 a member^[who?] was at Vienna in the service of Ferdinand Habsburg, the future emperor.^[3]

Prominent members

Marini de Bocignolo (1319–63).
Gervasio de Bocignolo (fl. 1313).^[4]
Marino de Bocignolo (fl. 1380).^[5]
Маrinus de Buzignolo (fl. 1395).^[6]
Michael de Buzignolo (fl. 1455), rector.^[7]
Micho de Marinus Bocinolo (fl. 1414–66), politician.^[8]
Marinus de Micho de Marinus Bocinolo (fl. 1477–90), politician.^[8]
Michael Bucignoli (fl. 1524).^[9]
Michael and Paulus Bucignoli (fl. 1537).^[10]
Giovanni Bucignoli (fl. 1547).^[11]
Marco Buzignolo (fl. 1590), ambassador at Constantinople.^[12]
Marinus Petri de Bucignolo
Marinus Martoli de Bucignolo
Marinus Martcholi de Bucignoli.^[13]
Hierolamo di Marin di Bucignolo
Damianus Geruasii de Bocignolo
Damianus de Bozignolo

Annotations

^
Also spelt Bucignola,^[14] Buzignola,^[15] Bocignolo,^[16] Bocinolo,^[17] and Bozignolo.^[18] The name has been Slavicized into Bocinich^[3] and Bučinčić.^[17]

References

^ ^a ^b Serafino Razzi (1595). La storia di Raugia. Busdraghi. pp. 1–.
^ Rheubottom 2000, p. 63.
^ ^a ^b Revue des Études Sud-Est Européennes. Éditions de l'Académie de la République populaire roumaine. 1972. p. 330.
^ Dotto 2008, p. 86.
^ Dotto 2008, p. 361.
^ Споменици сръбски од 1395 до 1423--то ест писма писана од Републике Дубровачке краљевима, деспотима, воиводама и кнезовима сръбскием, босанскием и приморскием. Филозофски факултет, Катедра за историју српског народа у средњем веку. 2007. p. xxxv. ISBN 9788686563224.
^ Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda. Naučno delo. 1963. p. 117.
^ ^a ^b Rheubottom 2000, p. 177.
^ Joseph von Hammer-Purgstall (1828). Geschichte des Osmanischen Reiches. Hartleben. pp. 49–.
^ Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti. Jugoslavenska akademija zanosti i umjetnosti. 1869. pp. 265–.
^ Ilaria Lasagni (2008). Chiese, conventi e monasteri in Crema e nel suo territorio dall'inizio del dominio veneto alla fondazione della diocesi: repertorio di enti ecclesiastici tra XV e XVI secolo. UNICOPLI. p. 72. ISBN 9788840012575.
^ D'Atri, Stefano (2010). "Per conservare la città tributtaria et divota" (PDF). Dubrovnik Annals (14): 91. Retrieved 13 March 2020.
^ Bojana Radojković (1969). Nakit kod Srba od XII do kraja XVIII veka. Muzej primenjene umetnosti. p. 287.
^ Studi Veneziani. Giardini. 1976. p. 127.
^ Copioso ristretto degli annali di Ragusa. Trevisan. 1790. pp. 287–.
^ Dotto 2008.
^ ^a ^b Rheubottom 2000.
^ Anuška Ferligoj; Anton Kramberger (1996) [1994]. Developments in Data Analysis. Fakulteta za družbene vede. p. 218. ISBN 978-86-80227-55-9.

Sources

Dotto, Diego (2008). Scriptae venezianeggianti a Ragusa nel XIV secolo: edizione e commento di testi volgari dell'Archivio di Stato di Dubrovnik. Viella. p. 86. ISBN 978-88-8334-337-7.
Rheubottom, David (2000). Age, Marriage, and Politics in Fifteenth-century Ragusa. Oxford University Press. pp. 102–. ISBN 978-0-19-823412-8.

[cnote_a] 
Also spelt Bucignola,^[14] Buzignola,^[15] Bocignolo,^[16] Bocinolo,^[17] and Bozignolo.^[18] The name has been Slavicized into Bocinich^[3] and Bučinčić.^[17]

[Razzi1595-1] Serafino Razzi (1595). La storia di Raugia. Busdraghi. pp. 1–.

[FOOTNOTERheubottom200063-2] Rheubottom 2000, p. 63.

[RESE-3] Revue des Études Sud-Est Européennes. Éditions de l'Académie de la République populaire roumaine. 1972. p. 330.

[FOOTNOTEDotto200886-4] Dotto 2008, p. 86.

[FOOTNOTEDotto2008361-5] Dotto 2008, p. 361.

[6] Споменици сръбски од 1395 до 1423--то ест писма писана од Републике Дубровачке краљевима, деспотима, воиводама и кнезовима сръбскием, босанскием и приморскием. Филозофски факултет, Катедра за историју српског народа у средњем веку. 2007. p. xxxv. ISBN 9788686563224.

[7] Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda. Naučno delo. 1963. p. 117.

[FOOTNOTERheubottom2000177-8] Rheubottom 2000, p. 177.

[9] Joseph von Hammer-Purgstall (1828). Geschichte des Osmanischen Reiches. Hartleben. pp. 49–.

[10] Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti. Jugoslavenska akademija zanosti i umjetnosti. 1869. pp. 265–.

[11] Ilaria Lasagni (2008). Chiese, conventi e monasteri in Crema e nel suo territorio dall'inizio del dominio veneto alla fondazione della diocesi: repertorio di enti ecclesiastici tra XV e XVI secolo. UNICOPLI. p. 72. ISBN 9788840012575.

[12] D'Atri, Stefano (2010). "Per conservare la città tributtaria et divota" (PDF). Dubrovnik Annals (14): 91. Retrieved 13 March 2020.

[13] Bojana Radojković (1969). Nakit kod Srba od XII do kraja XVIII veka. Muzej primenjene umetnosti. p. 287.

[14] Studi Veneziani. Giardini. 1976. p. 127.

[15] Copioso ristretto degli annali di Ragusa. Trevisan. 1790. pp. 287–.

[FOOTNOTEDotto2008-16] Dotto 2008.

[FOOTNOTERheubottom2000-17] Rheubottom 2000.

[18] Anuška Ferligoj; Anton Kramberger (1996) [1994]. Developments in Data Analysis. Fakulteta za družbene vede. p. 218. ISBN 978-86-80227-55-9.

[a]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]